Jednominutna japanska tehnika za prevazilaženje lenjosti

Stalno postavljamo sebi nove ciljeve i izazove  i često nam se dešava da na kraju ne uspemo da ih ostvarimo. Završavamo tako što kažemo sebi da nismo još spremni, da ćemo to uraditi sledeće nedelje, meseca… godine.
Možda ćemo započeti (ili nastaviti) sa žarom na početku. Ali kada smo jednom uložili napor, kažemo sebi da smo uradili dovoljno, i da bi trebalo celu tu stvar „Novi projekti, novi život, novi ciljevi“ da malo usporimo.

Zašto se na kraju sve tako dešava? Odgovor je očigledan: Zato što želimo da postignemo mnogo toga veoma brzo, za jako kratko vreme; muka nam je od novih odgovornosti, teško je promeniti stare navike i probati nešto novo.
Međutim, sajt Timesnet.ru piše o mogućem rešenju, koje se zove:

Kaizen ili jednominutni princip

U japanskoj kulturi postoji tehnika Kaizen, koja u sebi sadrži ideju jednominutnog principa za usavršavanje samog sebe. U srcu ove metode postoji ideja da svako treba da vežba nešto samo tokom jednog minuta, svakog dana u isto vreme. Jasno, to ne bi trebalo da bude problem ni za koga, čak i veoma lenja osoba može da izdvoji ovo vreme.

Bilo da se radi o vežbama ili čitanju knjige na stranom jeziku, u ovom slučaju zadatak neće izgledati kao nešto neprijatno što se mora otaljati, već kao aktivnost koja donosi radost i zadovoljstvo. Kada idete korak po korak, onda ćete se i kretati na putu samousavršavanja i tako možete da postignete odlične rezultate.

Važno je da prevaziđete taj manjak verovanja u svoje sposobnosti, kao i da se oslobodite osećaja krivice i bespomoćnosti. Potrebno je da iskusite osećaj pobede i uspeha da biste se kretali napred, a ne vrteli u začaranom krugu. Kada budete inspirisani ovakvim osećajima, postepeno ćete povećavati količinu vremena koje provodite radeći određeni zadatak. U početku možda će to biti 5 minuta, pa će se pretvoriti u pola sata, a kasnije i duže. Na taj način, jednominutni princip daje vam mogućnost da uvidite napredak koji pravite.

Kaizen potiče iz Japana. Kaizen se sastoji iz dve reči – „Kai“ (promena) i „Zen“ (mudrost).
Na prvi pogled, ova vežba može da deluje sumnjiva i bez rezultata ljudima koji su odrasli u Zapadnoj kulturi, koja se zasniva na ideji da se rezultati mogu postignuti samo ogromnim naporima. Ali, teški programi koji od osobe zahtevaju veliku količinu napora i energije da bi se promenili na kraju se završe iscrpljivanjem i bez motivacije. Kaizen je nešto što svako može da pokuša u praktično bilo kojoj sferi svog života.
U Japanu se na primer, često primenjuje za poboljšanje tehnika upravljanja.

Sve što treba da uradite jeste da razumete šta želite da postignete, i već ste spremni za vežbu.




Izvor: BIZLife

POJAM HRABROSTI I VOLJE - NORMA BASTIDAS

Sa 11 godina je silovana, sa 19 prodata, a sa 47 je oborila svetski rekord

 

Pretrčanih 240 kilometara kroz pustinjske predele Namibije i dvostruki maraton kroz ledene tundre Antarktika samo su deo ogromnih dostignuća Norme Bastidas. Život lepe 49-togodišnjakinje obiluje ekstremnim usponima i padovima.

Rođena 1967. u Mazatlanu (Meksiko), imala je 11 godina kada joj je otac umro. Tada su počele i nevolje. Majka je ostala sama s petoro dece. “Svi smo radili, nismo bili zaštićeni”, kaže Norma. Umesto da im pomogne, rodbina je zloupotrebljavala tešku situaciju u kojoj su se našli, a slepi ujak, koga je čuvala, je silovao.

Imala je 19 godina kada ju je zapazila jedna žena i ponudila joj posao modela u Japanu. Majka se bojala da je pusti, ali pošto je to bila jedina šansa za bolji život, nije je sprečavala. Kada je stigla u Japan, u agenciji su joj oduzeli pasoš i smestili u stan. Onda su je obavestili da im duguje novac za kartu, stan i hranu. Nadajući se da će uskoro dobro zarađivati kao model, pristala je.

Međutim, od manekenskog posla nije bilo ništa. Umesto toga, poslali su je u klub zatvorenog tipa u Tokiju. “Prodali su me onome ko je najviše ponudio”, kaže Bastidas. “Kupila me je veoma poznata ličnost i postala sam njegovo vlasništvo.” Pošto nije znala japanski, nije imala šanse da se izvuče. “Lišavaju te mogućnosti da brineš o sebi. Nisam ni videla čoveka koji me je kupio.”

Na pitanje zašto nije pokušala da pobegne i potraži pomoć policije ili se javi kući, ona objašnjava: “Morala sam da platim dug, a moja porodica nije bila u mogućnosti da mi pošalje novac. Nisam mogla da odem u policiju. Bila sam u Japanu, a nisam imala pasoš. Već sam bila obeležena kao prostitutka.” 

Posle nekoliko godina, ipak je uspela da pobegne uz pomoć ljudi iz obližnjeg manastira. Kasnije se udala i preselila u Vankuver u Kanadi.

 Nevolje nisu prestajale

 

Međutim, još dok je bila u Japanu odala se piću, koje joj je pomagalo da prevaziđe osećanje sramote. Brak joj je propao i nije uspevala da zadrži nijedan posao. Prelomni trenutak u njenom životu bilo je saznanje da njen sin boluje od degenerativnog oboljenja oka koje vodi u slepilo.

“Bila sam ranjiva, samohrana majka, koja je ostala bez posla. Imala sam dete koje ima 11 godina. Čovek koji me silovao kada sam ja imala 11 godina bio je slep. Bilo je to previše za mene”, kaže ona. “Imala sam osećaj da nikad neću pobeći od prošlosti.”

Ali umesto da leči muke alkoholom, kao što je uvek činila, odlučila je da okrene novi list. “Znala sam da izlažem dete riziku kada sam mentalno odsutna. Morala sam da budem trezna da bih našla rešenje”, kaže ona.

Tada je počela da trči: noću, da je niko ne bi čuo kako plače.

 Neverovatan uspeh za samo šest meseci

 

U roku od šest meseci kvalifikovala se za jednu od najpoznatijih svetskih trka - Bostonski maraton. “Postala sam odlična trkačica zbog ogromnog pritiska s kojim sam morala da se izborim”, kaže ona. “Trčanje je bilo nešto što sam mogla da kontrolišem. Nisam mogla da kontrolišem brzinu napredovanja bolesti sina. Nisam mogla da utičem na to da li će me ponovo otpustiti. Ali: mogla sam da obujem patike i treniram.”

Ubrzo nakon toga, popela se na sedam najviših vrhova na svim kontinentima kako bi prikupila novac za istraživanja u oblasti lečenja genetski uzrokovanog dečjeg slepila. Godine 2013. pozvala je prijatelja Breda Rajlija, koji vodi organizaciju protiv trgovine ljudima "iEmpathize". Rekla mu je da želi da učini nešto veliko za borbu protiv trgovine ljudima. Zajedno s Rajlijem osmislila je najduži trijatlon na svetu. Postaviće svetski rekord prateći poznatu rutu trgovaca ljudima.

Tokom 65 dana 2014. Bastidas je trčala, vozila bicikl i plivala od Kankuna (Meksiko) do Vašingtona. “Plivala je 10-15 kilometara dan za danom”, kaže Rajli. “Zatim bi prešla na bicikl i vozila između 150 i 200 kilometara dnevno. A onda bi trčala između 50-66, pa čak i 160 kilometara bez pauze.”

Iako se trudi da joj um bude čist tokom dugih trka, ne zaboravlja šta je doživela kao žrtva. “Da biste bili dobar aktivista morate da saosećate s bolom i poniženjem žrtava, naročito kada i dalje ima mnogo ljudi koji ih osuđuju”, kaže ona.

Kaže da je najbolji osećaj imala na kraju trke koja joj je obezbedila ulazak u Ginisovu knjigu rekorda. Dočekale su je preživele žrtve trgovine ljudima koje su trčale pored nje u poslednjim kilometrima trke do Vašingtona.

Možda je najbolja poruka za sve što je Norma Bastides preživela sadržana u citatu koji se pripisuje Lao Ceu: “Putovanje od hiljadu milja počinje jednim jedinim korakom.”

Preuzeto sa sajta:

mreznimarketing.rs

Ove stvari uspešni ljudi rade ponedeljkom ujutru

Ponedeljak ujutro je najkritičniji deo nedelje i on je često određuje, stoga morate voditi računa kako ćete da započeti. Evo 16 načina da to uradite onako kako to čine uspešni.

Koliko god da ponedeljak može biti haotičan, možete predvideti da će vas dočekati gomila stvari u kancelariji na početku nedelje. Potrebno je shvatiti da ste u mogućnosti da preuzmete kontrolu nad ovim jutrom i upravljanjem situacijama.

1. Oni rano ustaju. Uspešni ljudi idu na spavanje u pristojno vreme, nedeljom uveče. Njihovo višegodišnje iskustvo je pokazalo da je tako najbolje jer će u ponedeljak ustati ranije. Ukoliko ste u ponedeljak probudite nenaspavani, velika je verovatnoća da ćete biti veoma nervozni kada se suočite sa gomilom problema na početku nedelje i to će uticati na vaš posao.

2. Vežbaju. Jutarnja gimnastika povećaće cirkulaciju i pomoćiće vam da ostanete budni i produktivni za celu nedelju. Endorfin će popraviti vaše raspoloženje.

3. Doručkuju zdravi doručak. Neka doručak učini da se osećate lepo, sito i zadovoljno u svom telu. Kada osećate glad ne možete da se koncentrišete i veoma ste anksiozni.

4. Dolaze ranije na posao. Nemojte odlagati obaveze. Ponedeljkom je komunikacija slabija stoga rešite probleme na vreme. Zavrsite stvari što pre sa saznanjem da ćete možda krenuti kući ranije.

5. Čišćenje stola i desktopa. Nadamo se da ste ovo uradili u petak pre odlaska kući. Ukoliko niste, uradite to u ponedeljak ujutru i pospešite svoju organizaciju. Sredite foldere na kompjuteru, neka oni kritični budu na vidnom mestu, dostupni. Obrišite nepotrebno.

6. Izdvajaju vreme za neočekivane projekte i zadatke. Uspešni ljudi očekuju neočekivano ponedeljkom ujutro. Neko se nečega setio za vikend i želi da vam to bude prva stvar kada dođete na posao. Imajte malo vremena u rezervi.

7. Oni pozdravljaju svoj tim i šefa. Ovo je važno da uradite ujutro kako biste održali moral u firmi. Ponedeljkom vaš tim treba dodatni podsticaj. Održavajte osećaj zajednice.

8. Proveravaju i dopunjuju listu obaveza i ciljeva. Postavite sebi prioritete, a onda postavite pet do osam ciljeva. Kada ih budete ispunili osećaćete se ponosno i uspešno.

9. Vizuelizuju nedeljne uspehe. Osmišljavanjem pozitivnih ishoda projekata možete se vraćati unazad i odrediti neophodne taktike kako biste dobili željene rezultate.

10. Posebno označavaju urgentne zahteve i mejlove. Tako oni neće pasti u zaborav i neće se dogoditi krizna situacija.

11. Prvo se hvataju u koštac sa teškim zadacima. Vaša energija je najjača ujutro i zato tada treba da se bavite zahtevnijim i rizičnijim stvarima, dok imate dobru koncentraciju.

12. Posebno se trude da se nasmeju. Možda vam je ovo poslednja stvar na pameti ponedeljkom ujutro ali će vam u mnogome pomoći da pregurate dan i opustite atmosferu.

13. Dodatak ljudskosti u poslovnim mejlovima. Pre nego što posaljete zadatke timu ili mejl kolegama proverite da li ste ponedeljkom ujutro dodali malo prijateljskog odnosa kako biste doprineli prijatnijem poslovanju. Počnite imejl sa „Pozdrav“ ili „Nadam ste da ste proveli lep vikend“.

14. U stanju su da kažu NE. Ponedeljkom će vas mnogi ometati, slati mejlove, pozivati, slati zahteve i tako dalje. Uspešni ljudi moraju diplomatski i učtivo odbiti kolege, potrudeći se da se uključe nešto kasnije. Ne možete odbiti šefa ali cirkularne mejlove odložite jer nećete biti produktivni ukoliko stalno prekidate posao.

15. Ostaju fokusirani. Uspešni ljudi se zadržavaju previše na sitnicama koje se pojavljuju tokom nedelje i ne pokušavaju da reše baš svaki neozbiljan problem.

16. Imaju na umu da postoji utorak. Ne morate sve uraditi u ponedeljak. Možda ćete sebi učiniti uslugu ukoliko pustite da stvari malo odleže do sutra. Može se javiti bolja ideja. Nije dobro žuriti jer se gubi koncentracija i fokus.

Neverovatna priča mladića koji je postao milioner

“Kada sam imao 20 godina, nisam ni slutio da je uopše moguće da postanem milioner sa 35 godina”, počinje neverovatnu priču mladić koji je uspeo da zaradi prvi “veliki” novac. “Do tada, nisam imao mnogo novca, ali ono malo viška što sam imao, obično oko 500 dolara mesečno, sačuvao sam i investirao.

Jedno veče ulogovao sam se na svoj brokerski nalog i video ono što nisam video nikada pre, iznos od milion dolara.

Možda neki očekuju da, kada se ugleda taj novac na računu, počinje slavlje, otvara se šampanjac, padaju konfete. Mogu vam reći da se to ne dešava, ja sam pomislio “O, odlično“, i vratio se na posao. Moju finansijsku prekretnicu napravila je moja prva uložena hiljada. To je značilo da moje investicije mogu da mi donesu 10.000, zatim 20.000 i tako dalje”, kaže on, prenosi B92.

Rizik je normalan

“Put do prvog miliona nije bila ravna linija. U više navrata sam gubio mnogo novca na tržištu. Na primer, pre ekonomske krize u 2008. godini, imao sam 175.000 dolara, a nakon devet meseci 120.000 dolara. Kada se to desi, izgleda strašno jer mislite da nikada nećete povratiti taj novac.

Ako dopustite da vas strah obuzme, onda ste na neki način napravili pogrešan izbor. Rizik je normalan, a najgori mogući ishod tog rizika je da odustanete kada je najteže. Tokom recesije, pojedini su nas savetovali da ulažemo u sigurno. Oni koji su poslušali, misleći da će tako uštedeti za svoju penziju, ispostavilo se da su pogrešili.

Kada sam izgubio 70.000 dolara za mesec dana, ja sam shvatio da je to deo procesa ka izgradnji bogatstva. Ja nisam dobio na lutriji, nisam nasledio bogatstvo, nisam osnovao kompaniju. Ako ste u istoj situaciji, onda je najbrži način da dođete do miliona da smanjite potrošnju i da povećate prihod. To su dve stvari nad kojima vi sami imate kontrolu. I to je tajna jednog milionera.

Ono što je najvažnije, naučio sam da novac nije neograničen

Jedan od načina da smanjite potrošnju jeste da nađete manji stan u kome ćete da živite, da koristite gradski prevoz, a svoj auto da prodate, i da napravite plan kako da pronađete posao koji će vam donositi više novca.

I ako vam se ovo čini dosadnim, ukoliko bar jedan mesec probate da preračunate svoje rashode i prihode, garantujem vam da ćete naučiti o svojim finasijama, ono što do sada niste znali. Znam da sam srećan što sebe mogu da nazovem milionerom, jer mi to omogućava život, kakav pre nekoliko godina, nisam ni sanjao da mogu da imam.

Ne moram da se brinem oko posla, da li ću dobiti otkaz, narušiti politiku kompanije. Ako želim da radim, mogu da izaberem samo onaj posao koji će me očarati. Ono što je najvažnije, naučio sam da novac nije neograničen. Ukoliko radim, imaću ga više, i od mog jednog miliona dobiću dva. A uvek postoji mogućnost za još više.  Ali, vreme je ograničeno. Imam ograničen broj godina svog života, a sada imam slobodu da odlučim kako ću ih provesti.”

Preuzeto sa poslovnog portala

www.infoGO.biz

Verovanje u sebe - Pravilo za ostvarivanje uspeha

"Vi niste nesrećan slučaj. Niste rezultat masovne proizvodnje. Niste sišli s proizvodne trake. Planirao vas je, udelio vam posebnu nadarenost i s ljubavlju postavio na Zemlju Veliki majstor." - Maks Lukado

Ako hoćete da budete uspešni u stvaranju života iz snova, morate verovati da ste sposobni da ga ostvarite. Morate verovati da imate sve što je potrebno, da ste sposobni da to izvedete. Morate verovati u sebe. Bez obzira na to da li to nazivate samopoštovanjem, samopouzdanošću, samouverenošću, to je duboko usađeno verovanje da imate ono što je potrebno - sposobnost, unutrašnje izvore i veštine da stvorite željene rezultate.

Verovanje u sebe je izbor. To je stav koji čovek razvija s vremenom. Iako pomaže ako imate pozitivne roditelje koji vas podržavaju, činjenica je da većina nas ima veoma slične roditelje koji su nam nenamerno preneli ista ograničavajuća uverenja i negativna uslovljavanja s kojima su i sami odrasli.

Ali, zapamtite, prošlost je prošlost. Ne isplati se kriviti njih za vaš trenutni nivo samopouzdanja. Sada je vaša odgovornost da preuzmete kontrolu nad slikom o sebi i svojim uverenjima. Morate odabrati da verujete kako možete uraditi sve što odlučite - bilo šta - zato što, u stvari, i možete. Možda bi vam pomoglo saznanje da najnovija istraživanja mozga pokazuju kako uz dovoljno pozitivnih razgovora sa sobom i stvaranje pozitivnih vizualizacija, uz pravu obuku, usmeravanje i vežbu, svako može da nauči da uradi gotovo bilo šta.

Od stotine krajnje uspešnih ljudi koje sam intervjuisao za svoje knjige, skoro svi su mi rekli: "Nisam bio najdarovitija osoba u svojoj oblasti, ali odabrao sam da verujem kako je sve moguće. Učio sam, vežbao i radio vrednije od drugih, tako sam i stigao ovde gde sam." Ako dvadesetogodišnji Teksašanin može početi da se bavi lužom i postati olimpijski sportista, propali student može postati milijarder i učenik s disleksijom, koji je pao tri razreda, pisac bestselera i televizijski producent, onda i vi možete da postignete bilo šta, samo ako poverujete da je moguće.

Ako razmišljate u svoju korist i ponašate se kao da je to moguće, onda ćete uraditi sve što je neophodno da dovedete do tog rezultata. Ako verujete da je nemoguće, nećete uraditi ono što je neophodno i nećete postići rezultat. To postaje proročanstvo koje se samo ispunjava.

Od vas zavisi u šta ćete da verujete. 

Stiven Kanel je ponavljao prvi, četvrti i deseti razred. Nije mogao da čita i razume kao druga deca u razredu. Po pet sati bi učio s majkom za test, a onda ga ne bi položio. Kada je pitao druga koji je dobio peticu koliko je učio za test, on mu je odgovorio: "Nimalo". Stiven je zaključio da jednostavno nije inteligentan.

"Ali jednostavno sam odlučio, sopstvenom voljom, da na to ne mislim", rekao je. "Odbio sam da razmišljam o tome. Umesto toga, usmerio sam energiju na ono u čemu sam smatrao da sam bio dobar, a to je fudbal. Da nije bilo fudbala, u kome sam bio odličan, ne znam šta bi mi se dogodilo. Stekao sam samopoštovanje baveći se sportom."

Pošto je uložio svu energiju u fudbal, stekao je međuškolska priznanja na mestu trkača. U fudbalu je naučio da može postati izuzetan ako se potrudi. Kasnije je naučio kako da tu veru u sebe prebaci na karijeru, što se, veoma neobično, ispostavilo da je pisanje televizijskih scenarija. Na kraju je osnovao sopstveni produkcijski studio, gde je stvarao, producirao i napisao više od 350 scenarija za trideset osam različitih serija, uključujući A-tim, Dosije Rokford, 21Jump Street, Otpadnik, Svilene maske. Na vrhuncu studijske karijere imao je više od dve hiljade ljudi na platnom spisku. I ako to nije dovoljno, nakon što je prodao studio, napisao je jedanaest bestselera. 

Stiven je najbolji primer da nije najvažnije ono što vam život priredi, već kako vi na to odgovarate, mentalno i fizički.

"Tražim mnoštvo muškaraca koji imaju beskrajnu sposobnost da ne znaju šta ne može da se uradi." - Henri Ford

Morate da verujete u sebe kad niko drugi to ne radi. Tako se postaje pobednik.

Odlomak iz knjige "Uspeh, što da ne", Džek Kenfild

Kratka priča o pobedi i porazu

Može li list, kada u zimu padne sa drveta, osetiti da ga je porazila hladnoća?

Drvo je govorilo listu:" To je životni ciklus. Mada misliš da ćeš umreti, zapravo si i dalje u meni. Zahvaljujući tebi sam živ, jer sam mogao da dišem. Zahvaljujući tebi se osećam voljeno, jer sam mogao da pružim senku umornom putniku.  Tvoji sokovi su u mojim sokovima, mi smo jedno."

Može li se čovek koji se godinama pripremao za uspon na najvišu planinu na svetu osetiti poraženo kada dodje u podnožje planine i otkrije da ju je priroda obavila olujnim obalcima? Čovek kaže planini:"Ti me sada ne želiš, ali vreme će se promeniti i jednoga dana ću se popeti na tvoj vrh. Do tada, nastavi da me čekaš."

Može li mladić koga je odbila prva ljubav tvrditi kako ljubav ne postoji? Mladić kaže sebi:" Naći ću nekoga ko će moći da razume moja osećanja. I biću srećan do kraja života."

U ciklusu prirode ne postoje ni pobeda ni poraz: postoji kretanje.

Zima se bori da suvereno vlada, ali na kraju biva primorana da prihvati pobedu proleća, koje sa sobom donosi cveće i radost. Leto želi da produži svoje dane zauvek, jer je ubedjeno da toplota donosi dobrobit zemlji, ali na kraju prihvata dolazak jeseni, koja će omogućiti zemlji da se odmori. 

Gazela jede travu, a nju jede lav. Nije stvar u tome ko je jači, već u tome kako nam Bog pokazuje ciklus smrti i vaskrsenja. A u tom ciklusu nema pobednika ni poraženih; samo etapa koje se moraju ispuniti. Kada ljudsko srce to shvati, slobodno je i bez razmišljanja prihvata teške trenutke i ne dozvoljava trenucima slave da ga prevare. 

I jedni i drugi će proći. Zameniće jedni druge. A ciklus će se nastaviti sve dok se ne oslobodimo tela i ne susretnemo sa Božanskom Energijom.

Stoga, kada se borac nadje u areni - bilo zato što je tako sam izabrao, ili ga je nedokučiva sudbina tu postavila - neka njegov duh bude radostan u borbi koja mu predstoji. Ako sačuva dostojanstvo i čast, može izgubiti bitku, ali nikada neće biti poražen, jer će mu duša ostati netaknuta. I neće kriviti nikoga zbog onog što mu se dešava. Još otkad je prvi put voleo i bio odbijen, shvatio je da to nije uništilo njegovu sposobnoost da voli. 

Ono što važi u ljubavi, važi i u ratu. Poraz u jednoj bici, ili gubitak svega što mislimo da posedujemo, donosi nam trenutke tuge. Ali kada ti trenuci prodju, otkrivamo nepoznatu snagu koja se krije u svakome od nas, snagu koja nas iznenadjuje i zbog koje ćemo više poštovati sebe. Gledamo naokolo i kažemo sebi:"Preživeo sam." I radujemo se tim rečima. Samo oni koji ne poznaju tu snagu kažu:"Izgubio sam." I rastužiće se.

Oni drugi, čak i kada pate zbog gubitka i bivaju poniženi pričama koje pobednici o njima šire, dopuštaju sebi da puste koju suzu, ali nikada ne žale sebe. Znaju da je borba samo prekinuta i da trenutno nisu u prednosti. Oni osluškuju otkucaje svog srca. Primećuju da su napeti. Da se plaše. Svode životne račune i otkrivaju kako im, uprkos užasu koji osećaju, vera i dalje greje dušu i gura ih napred. Pokušavaju da shvate gde su pogrešili a gde su bili u pravu. Koriste trenutak pada da se odmore, pronadju novu strategiju i bolje se pripreme. A zatim dolazi trenutak kada im nova bitka kuca na vrata. Strah je i dalje prisutan, ali oni moraju da delaju - ili će ostati zauvek prikovani za tlo. Ustaju i suočavaju se sa neprijateljem, prisećaju se patnje koju su proživeli i koju ne žele ponovo da dožive. 

Prethodni poraz ih primorava da ovaj put pobede, budući da ne žele ponovo da prodju kroz istu patnju. A ako pobeda ne dodje taj put, doći će sledeći. A ako ne dodje ni sledeći put, doći će kasnije. Nije najgore pasti, već je najgore ne ustati.

Poražen je samo onaj ko odustane. Svi drugi su pobednici.

Doći će trenutak kada će svi teški trenuci postati samo deo priče koju će pripovedati, ponosni, onima koji budu hteli da je saslušaju. I svi će ih slušati uz poštovanje i naučitit tri važne stvari:

Da strpljivo sačekaju pravi trenutak za delanje.

Da budu mudri i ne dozvole sledećoj prilici da propadne.

I da budu ponosni na svoje ožiljke.

Ožiljci su medaje utisnute gvoždjem i vatrom u telo i uplašiće njihove neprijatelje, pokazati im kako je osoba koja stoji pred njima veoma iskusna u borbi. To će ih često navesti da pribegnu pregovorima i izbegnu sukob.

Ožiljci govore rečitije od oštrice mača koja ih je nanela.

Iz pera Paulo Koelja, 

odlomak iz knjige Rukopis otkriven u Akri

12 STVARI KOJE MENTALNO JAKI LJUDI NE RADE

Mentalno jaki ljudi imaju zdrave navike. Oni upravljaju svojim emocijama, mislima i ponašanjima na način koji ih podešava za uspeh u životu. 

Pogledajte stvari koje mentalno jaki ljudi ne praktikuju u svom životu. I vi možete primeniti ove strategije i postati mentalno jači.

1. Oni ne gube vreme sažaljevajući sebe

Mentalno jaki ljudi ne sede skrštenih ruku sažaljevajući sebe i jadikujući nad svojim životnim okolnostima ili jadikujući nad ponašanjima drugih ljudi prema njima. Umesto toga, oni preuzimaju odgovornost za svoju ulogu u životu i prihvataju činjenicu da život nije uvek lak i fer.

2. Oni ne daju svoju moć drugim ljudima

Oni ne dozvoljavaju drugim ljudima da ih kontrolišu, ne daju drugoj osobi vlast nad njima. Oni ne kažu stvari poput "Zbog mog šefa se osećam loše", jer razumeju da imaju kontrolu nad svojim emocijama i da sami prave izbor kako će reagovati.

3. Oni ne beže od promene

Mentalno jaki ljudi ne pokušavaju da izbegnu promene. Umesto toga, oni prihvataju pozitivne promene i spremni su da budu fleksibilni. Razumeju da je promena neizbežna i veruju u svoje sposobnosti da se prilagode.

4. Oni ne gube energiju na stvari koje ne mogu da kontrolišu

Nećete čuti mentalno jaku osobu da se žali zbog saobraćajne gužve. Umesto toga, oni se fokusiraju na ono što mogu kontrolisati u njihovim životima. Oni znaju da jedino što mogu da kontrolišu je njihov stav.

5. Oni ne teže da zadovolje želje i zamisli drugih ljudi

Mentalno jaki ljudi prepoznaju da oni ne treba da ugađaju svima svo vreme. Oni se ne boje da kažu „NE“ i da se zauzmu za svoj stav kada je to potrebno. Nastoje da ostvare svoje ciljeve i zauzmu se za sebe a istovremeno da budu ljubazni, fer i poštuju prava drugih ljudi.

6. Oni se ne boje da preuzmu proračunate rizike

Oni ne preuzimaju nesmotrene ili budalaste rizike, ali preuzimaju kalkulisane rizike. Mentalno jaki ljudi provode vreme vagajući rizike i koristi pre donošenja velike odluke, oni su u potpunosti upoznati sa potencijalnim nedostacima pre nego što preduzmu akciju.

7. Oni ne razmišljaju previše o prošlosti

Mentalno jaki ljudi ne gube vreme zadržavajući se na prošlosti i želeći da stvari budu drugačije. Oni priznaju svoju prošlost i izvlače pouke i lekcije iz prošlosti. Međutim, oni ne oživljavaju stalno loša iskustva iz prošlosti ili maštaju o slavnim danima u budućnosti. Umesto toga, žive u sadašnjosti i planiraju budućnost.

8. Oni ne prave iste greške iznova i iznova

Mentalno jaki ljudi prihvataju odgovornost za svoje ponašanje i uče iz svojih prethodnih grešaka. Kao rezultat toga, oni ne ponavljaju te greške iznova i iznova. Umesto toga, nastavljaju svoj put i donose bolje odluke u budućnosti.

9. Oni ne zavide drugim ljudima na njihovom uspehu

Mentalno jaki ljudi mogu ceniti i poštovati uspehe drugih ljudi u životu. Oni ne osećaju ljubomoru i ne osećaju se prevarenim kada ih drugi nadmaši. Umesto toga, priznaju da uspeh dolazi napornim radom, a oni su spremni da naporno rade za svoju šansu za uspeh.

10. Oni ne odustaju posle prvog neuspeha

Mentalno jaki ljudi ne vide neuspeh kao razlog da se odreknu svog cilja. Umesto toga, koriste neuspeh kao priliku za razvoj i poboljšanja. Oni su spremni da pokušavaju sve dok ne ostvare svoj san.

11. Oni se ne boje da provode vreme sami

Mentalno jaki ljudi mogu tolerisati da budu sami i oni se ne plaše tišine. Ne plaše se da budu sami sa svojim mislima i koriste predahe da budu produktivni. Oni uživaju u samoći.

12. Oni ne očekuju brze rezultate i uspeh preko noći

Bilo da se radi na poboljšanju svog zdravlja ili dobijanju novog posla, mentalno jaki ljudi ne očekuju brze rezultate. Umesto toga, oni usavršavaju svoje veštine i čine stvari najbolje što mogu i prihvataju da je za prave i velike promene potrebno vreme.

Izvor: mreznimarketing.rs

Zaboravite prošlost i krenite napred

Podsvest je nalik na banku. Neka vrsta univerzalne finansijske institucije. Sve što u nju položite, odnosno utisnete, ona će uvećati i umnožiti.

Pre ili kasnije ćete doći do tačke u kojoj ćete želeti da uradite nešto veće i bolje nego što ste to ikada uradili. Kada to shvatite bićete obeshrabrivani od strane onih osoba u vašem okruženju koje vas najbolje poznaju i te osobe će vam reći da je plan koji imate budalast ili izvan vaše moći da ga sprovedete. 

Naićićete na više ljudi koji su spremni da vas obore obeshrabrivanjem, nego na one koji su sa vama na istoj talasnoj dužini i koji će biti spremni da vam pomognu. Najbolji način da izbegnete takva obeshrabrenja je da imate poverenje samo u one ljude koji će imati naklonost za vaš cilj, kao i razumevanje vaših mogućnosti. U suprotnom, zadržite vaše planove za sebe, neka govore vaša dela a ne reči. Usvojite moto dela a ne reči. To je dobar moto za svakoga.

Možda si čovek sa velikom idejom i razmišljaš o njoj veoma dugo. Možda imaš i eksperimentalni plan ili si ga već razradio na papiru, ali nisi još uvek ništa preduzeo s tim. Mogući razlog nedelovanja jeste nedostatak samopouzdanja. Možda nije u tvom najboljem interesu da preceniš svoje sposobnosti, ali je, u svakom slučaju bolje nego da ih potceniš. Jer, ako postaviš veliki cilj, a ostvariš samo deo tog cilja, tada ćeš još uvek imati nešto što bi trebalo ostvariti. Reci glasno: "Draga prošlosti hvala na svim preprekama i greškama koje sam pravio. 
 Draga budućnosti sada sam spreman!"

Prvi korak ka bogatstvu - ŽELJA! Moć misli stvara bogatstvo

Shvatio sam da nisam, kao što većina Afrikanaca veruje, žrtva životnih okolnosti, već da sam njihov gospodar.

-         Legson Keira

Gde jesi i šta hoćeš nije isto

 Kao dečaku, Legsonu Keiru je bilo lako da sažaljeva samog sebe i veruje da ga je to što živi u afričkom Niasalendu (sada Malavi) osudilo na život pun želja. 

            Onda je u nekom udžbeniku pročitao o Abrahamu Linkolnu, siromašnom čoveku koji je izrastao u velikana nakon što se izdigao iznad svog porekla. „Nisam ni sanjao da postoji takva osoba koja je siromašnija od mene“, napisao je kasnije Legson, „koja je ipak za svog života postigla mnogo više i iznad snage moje ambicije“. Legson je odlučio da i on, takođe, želi da služi čovečanstvu, da donese promenu. Bilo mu je jasno da postoji samo jedan način da ostvari svoj cilj – ode u Ameriku i tamo stekne obrazovanje.

 

Polazak na put

            Bez obzira na to što nije imao novca, veze i što je imao bedno obrazovanje, 1958. je krenuo na put u Ameriku. Njegov plan je bio da pešice ode do Egipta, bosonog, udaljenog nekih 4.800 km, a da onda smisli neki način da se ukrca na brod koji plovi za SAD. Jedino što je na svom putu posedovao bila ja Biblija, Poklonikovo putovanje, jedna sekirica, čista košulja, ćebe i hrana za pet dana.

            Naravno, nije imao novca da plati put do Amerike, niti je imao ideju koji bi koledž želeo da pohađa, čak nije znao ni da li će biti primljen u bilo koju školu. Međutim, glavu je ispraznio od svega, osim potrage za snom o sticanju obrazovanja.

            Nakon 5 dana pešačenja, preko nepristupačnog terena prešao je samo 40 km i ostao je bez hrane. Ali je i dalje nastavljao, ponekad pešačeći sa strancima, ali najčešće sam. Između njega i odredišta bilo je na stotine plemena koja su govorila više od 50 jezika, od kojih Legson nije znao nijedan. Ponekad je pronalazio posao i smeštaj, ali je često kampovao i sakupljao hranu. Kada bi mu bilo teško, ponavljao je svoj školski moto – pokušaću.

            U jednom trenutku se ozbiljno razboleo i dobio groznicu, a više puta je razmišljao o povratku kući. Svaki put kada bi se obeshrabrio čitao je svoje knjige i ponovo raspirivao svoju strast.

 

Odabira koledž

            Petnaest meseci nakon što je započeo svoje putovanje i stigao do Kampale u Ugandi, prešavši do take nekih 1.500 km. Tamo se neko vreme odmorio radeći različite poslove i uživajući u svojoj ljubavi prema knjigama u lokalnoj biblioteci. Jedna od tih knjiga bila je i pregled nižih koledža u Americi. Otvorio je knjigu i pogled mu je pao na Skagit veli koledž u državi Vašington. Odlučio je da je to mesto gde će ići u školu.

 

Dobija stipendiju

            Legson je pisao dekanu Skagita objasnivši mu svoju situaciju i raspitujući se za stipendiju. Dekan je bio toliko impresioniran odlučnošću mladog Afrikanca da mu je garantovao upis u školu, kao i stipendiju i posao kojim će otplatiti sobu i smeštaj.

            Pošto je bio uzbuđen zbog dobrih vesti Legson nije bio svestan prepreka koje stoje pred njim. Bio mu je potreban pasoš, ali da bi ga dobio trebala mu je krštenica, koju njegovi roditelji, budući nepismeni, nisu imali. A kao da to nije bilo dovoljno, takođe mu je bila potrebna povratna avionska karta pre nego što se prijavi za dobijanje vize.

            Bez dovoljno novca za hranu i smeštaj, Legson je nastavio, verujući da će se nekako snaći za novac. U međuvremenu se priča o njegovom neverovatnom putešestviju raširila i dok je stigao do Kartuma, Sudan, umoran, slab i gladan, saznao je da su studenti Skagita i lokalni meštani sakupili 650 dolara koji su mu bili potrebni i da su mu pronašli smeštaj u Vašingtonu.

 

Stigao je i uspeo

            U decembru 1960. više od dve godine pošto je započeo svoje pešačenje, Legson Keira je stigao u Skagit koledž, još uvek noseći sa sobom svoje dve zlatne knjige.

            Legson je diplomirao na koledžu i nastavio svoje obrazovanje, dobivši doktorsku titulu na Kembridž univerzitetu u Engleskoj, gde je kasnije postao profesor politikologije, kao i autor jedne autobiografske knjige Pokušaću (I Will Try, nije prevedena na srpski) i četiri ugledna romana.

Legson Keira je umro oktobra 2012. godine u Londonu. On je dokaz da SVE ŠTO ČOVEK ZAMISLI I U ŠTA MOŽE DA POVERUJE, ON TO MOŽE I DA OSTVARI!

Izvor: knjiga: Postanite ono za šta ste predodređeni, Brajan Souza.

Šta je suština uspeha?

Da bi videli kako rezultati proizlaze iz vaših aktivnosti, vašeg stava i vaše filozofije, potrebno je upamtiti tri ključne reči: analizirati, računati i meriti. Ako utvrdite da vam se rezultati koje imate ne dopadaju, postoje samo tri mesta na koja možete da usmerite pažnju, i to:

1. Vaša filozofija mora finije da se podesi.
2. Vaš stav mora da bude osnažen i
3. Vašoj disciplini potrebna je nova veština. I to je to. Aktivnosti, stav i filozofija stvaraju rezultate.

Rezultati

O rezultatima ja podučavam da život očekuje od vas da stvarate merljiv napredak u razumnom vremenskom periodu. Ali, ne možete pitati nikoga za rezultate svakih 5 minuta. To je isuviše brzo da bi se merilo. A ne možete čekati ni 5 godina, to je već predugo. U tako dugom vremenskom periodu, mnogo stvari može da pođe naopako.

Vizija: iz ničega u nešto

Kada sam gradio svoj prvi dom za svoju porodicu u Ajdahu, pre mnogo godina, pre nego što sam počeo sa gradnjom, poveo sam svoje prijatelje i kolege na svoj plac u turu razgledanja moje nove kuće. Da li je to moguće? Da li je moguće da povedete nekoga u razgledanje imaginarne kuće? I odgovor je:  „Da, naravno“. „Ovde se nalazi garaža za 3 automobila“, imao sam običaj da kažem, a moji prijatelji bi pogledali i rekli: „Da, u ovoj garaži će biti 3 automobila“. Zaista sam mogao da napravim to „živim“. Odveo bi ih na obilazak cele kuće… „Ovde je ognjište, pogledajte ova strana je od cigle, a ova od kamena.“ Mogao sam da napravim to stvarnim. „Pratite me kroz preostale delove kuće. Obratite pažnju na sliku koju imate ako gledate kroz prozor ovde u kuhinji, zar nije prelep pogled?“ Jednog  dana, toliko sam napravio kuću stvarnom da je moj prijatelj udario laktom o ognjište. Tako, prvi korak u pretvaranju ničega u nešto je da zamislite mogućnosti. Zamislite SVE mogućnosti. Jedan od razloga pohađanja seminara, predavanja, slušanja tekstova pesama ili slušanja mišljenja i izjava drugih je da dobijemo ideju mogućnosti; da nam pomogne da zamislimo i da vidimo potencijal.

Verovati

Ovde nailazimo na drugi korak u pretvaranju ničega u nešto: morate VEROVATI da ono što zamislite JESTE moguće za vas. Izjave poput: „Ako ja mogu, možete i vi“, često postanu podrška našem uverenju. I počnemo da verujemo. Prvo zamišljamo da je moguće. Potom, počnemo da verujemo da ono što je moguće uopšte, moguće je i za nas.

Možemo, takođe, da verujemo u naše sopstvene izjave. Evo primera šta vaše izjave mogu da vam poruče: „Uradio sam to jednom, mogu to ponovo da uradim“. Ako mi se to već desilo, vrlo je verovatno da će mi se desiti opet.“ Tako da mi ne verujemo samo u izjave drugih: „Ako ja mogu da uradim, možeš i ti. Ako ja mogu da se promenim, možeš i ti. Ako ja mogu da počnem ni od čega, možeš i ti. Ako ja mogu sve da preokrenem, možeš i ti sve da preokreneš.“ Možemo, dakle, da imamo podršku sopstvenih izjava, uverenja, ako smo bilo šta postigli ranije. „Ako smo uradili to jednom, uradićemo ponovo. Ako smo uspeli prošle godine, možemo da uspemo i ove.“ Ove dve vrste udruženih izjava veoma su moćne. Sada,  još uvek nemamo suštinu, iako je veoma blizu.

Šta je suština?

Još jednom, prvi korak je da zamislite mogućnosti. Drugi korak je da zamislite da ono što je moguće, moguće je i za vas. I ovde je ono što se naziva drugim korakom – vera. Zapravo, jedan pisac je rekao sledeće: „Vera je suština“. Interesantna reč: „suština“, moćna sposobnost da verujete da su mogućnosti moguće za vas. Ukoliko imate sposobnost da verujete da je vera suština,  onda suština ima značenje „deo stvarnosti“. Sada, to još nije „stvarno“, ali je toliko moćno da je veoma blizu da postane stvarno i tako je pisac rekao: „Vera je deo nečega, suština nečega“. Potom on to naziva dokazom, suštinom i dokazom. Teško je da „ništa“ nazivamo suštinom i dokazom. To je „ništa“ u smislu da ne može biti viđeno osim u unutrašnjem oku. Ne možete to da „držite“, zbog toga što JOŠ UVEK nije opipljivo. Ali je moguće da pretvorite ništa – posebno ideje i maštu, u nešto, ako verujete da je sada to moguće za vas. Ta suština i dokaz postaju toliko moćni da sada mogu da se pretvore u stvarnost.

(izvor: http://www.jimrohn.com/)