Kratka priča o pobedi i porazu

Može li list, kada u zimu padne sa drveta, osetiti da ga je porazila hladnoća?

Drvo je govorilo listu:" To je životni ciklus. Mada misliš da ćeš umreti, zapravo si i dalje u meni. Zahvaljujući tebi sam živ, jer sam mogao da dišem. Zahvaljujući tebi se osećam voljeno, jer sam mogao da pružim senku umornom putniku.  Tvoji sokovi su u mojim sokovima, mi smo jedno."

Može li se čovek koji se godinama pripremao za uspon na najvišu planinu na svetu osetiti poraženo kada dodje u podnožje planine i otkrije da ju je priroda obavila olujnim obalcima? Čovek kaže planini:"Ti me sada ne želiš, ali vreme će se promeniti i jednoga dana ću se popeti na tvoj vrh. Do tada, nastavi da me čekaš."

Može li mladić koga je odbila prva ljubav tvrditi kako ljubav ne postoji? Mladić kaže sebi:" Naći ću nekoga ko će moći da razume moja osećanja. I biću srećan do kraja života."

U ciklusu prirode ne postoje ni pobeda ni poraz: postoji kretanje.

Zima se bori da suvereno vlada, ali na kraju biva primorana da prihvati pobedu proleća, koje sa sobom donosi cveće i radost. Leto želi da produži svoje dane zauvek, jer je ubedjeno da toplota donosi dobrobit zemlji, ali na kraju prihvata dolazak jeseni, koja će omogućiti zemlji da se odmori. 

Gazela jede travu, a nju jede lav. Nije stvar u tome ko je jači, već u tome kako nam Bog pokazuje ciklus smrti i vaskrsenja. A u tom ciklusu nema pobednika ni poraženih; samo etapa koje se moraju ispuniti. Kada ljudsko srce to shvati, slobodno je i bez razmišljanja prihvata teške trenutke i ne dozvoljava trenucima slave da ga prevare. 

I jedni i drugi će proći. Zameniće jedni druge. A ciklus će se nastaviti sve dok se ne oslobodimo tela i ne susretnemo sa Božanskom Energijom.

Stoga, kada se borac nadje u areni - bilo zato što je tako sam izabrao, ili ga je nedokučiva sudbina tu postavila - neka njegov duh bude radostan u borbi koja mu predstoji. Ako sačuva dostojanstvo i čast, može izgubiti bitku, ali nikada neće biti poražen, jer će mu duša ostati netaknuta. I neće kriviti nikoga zbog onog što mu se dešava. Još otkad je prvi put voleo i bio odbijen, shvatio je da to nije uništilo njegovu sposobnoost da voli. 

Ono što važi u ljubavi, važi i u ratu. Poraz u jednoj bici, ili gubitak svega što mislimo da posedujemo, donosi nam trenutke tuge. Ali kada ti trenuci prodju, otkrivamo nepoznatu snagu koja se krije u svakome od nas, snagu koja nas iznenadjuje i zbog koje ćemo više poštovati sebe. Gledamo naokolo i kažemo sebi:"Preživeo sam." I radujemo se tim rečima. Samo oni koji ne poznaju tu snagu kažu:"Izgubio sam." I rastužiće se.

Oni drugi, čak i kada pate zbog gubitka i bivaju poniženi pričama koje pobednici o njima šire, dopuštaju sebi da puste koju suzu, ali nikada ne žale sebe. Znaju da je borba samo prekinuta i da trenutno nisu u prednosti. Oni osluškuju otkucaje svog srca. Primećuju da su napeti. Da se plaše. Svode životne račune i otkrivaju kako im, uprkos užasu koji osećaju, vera i dalje greje dušu i gura ih napred. Pokušavaju da shvate gde su pogrešili a gde su bili u pravu. Koriste trenutak pada da se odmore, pronadju novu strategiju i bolje se pripreme. A zatim dolazi trenutak kada im nova bitka kuca na vrata. Strah je i dalje prisutan, ali oni moraju da delaju - ili će ostati zauvek prikovani za tlo. Ustaju i suočavaju se sa neprijateljem, prisećaju se patnje koju su proživeli i koju ne žele ponovo da dožive. 

Prethodni poraz ih primorava da ovaj put pobede, budući da ne žele ponovo da prodju kroz istu patnju. A ako pobeda ne dodje taj put, doći će sledeći. A ako ne dodje ni sledeći put, doći će kasnije. Nije najgore pasti, već je najgore ne ustati.

Poražen je samo onaj ko odustane. Svi drugi su pobednici.

Doći će trenutak kada će svi teški trenuci postati samo deo priče koju će pripovedati, ponosni, onima koji budu hteli da je saslušaju. I svi će ih slušati uz poštovanje i naučitit tri važne stvari:

Da strpljivo sačekaju pravi trenutak za delanje.

Da budu mudri i ne dozvole sledećoj prilici da propadne.

I da budu ponosni na svoje ožiljke.

Ožiljci su medaje utisnute gvoždjem i vatrom u telo i uplašiće njihove neprijatelje, pokazati im kako je osoba koja stoji pred njima veoma iskusna u borbi. To će ih često navesti da pribegnu pregovorima i izbegnu sukob.

Ožiljci govore rečitije od oštrice mača koja ih je nanela.

Iz pera Paulo Koelja, 

odlomak iz knjige Rukopis otkriven u Akri

12 STVARI KOJE MENTALNO JAKI LJUDI NE RADE

Mentalno jaki ljudi imaju zdrave navike. Oni upravljaju svojim emocijama, mislima i ponašanjima na način koji ih podešava za uspeh u životu. 

Pogledajte stvari koje mentalno jaki ljudi ne praktikuju u svom životu. I vi možete primeniti ove strategije i postati mentalno jači.

1. Oni ne gube vreme sažaljevajući sebe

Mentalno jaki ljudi ne sede skrštenih ruku sažaljevajući sebe i jadikujući nad svojim životnim okolnostima ili jadikujući nad ponašanjima drugih ljudi prema njima. Umesto toga, oni preuzimaju odgovornost za svoju ulogu u životu i prihvataju činjenicu da život nije uvek lak i fer.

2. Oni ne daju svoju moć drugim ljudima

Oni ne dozvoljavaju drugim ljudima da ih kontrolišu, ne daju drugoj osobi vlast nad njima. Oni ne kažu stvari poput "Zbog mog šefa se osećam loše", jer razumeju da imaju kontrolu nad svojim emocijama i da sami prave izbor kako će reagovati.

3. Oni ne beže od promene

Mentalno jaki ljudi ne pokušavaju da izbegnu promene. Umesto toga, oni prihvataju pozitivne promene i spremni su da budu fleksibilni. Razumeju da je promena neizbežna i veruju u svoje sposobnosti da se prilagode.

4. Oni ne gube energiju na stvari koje ne mogu da kontrolišu

Nećete čuti mentalno jaku osobu da se žali zbog saobraćajne gužve. Umesto toga, oni se fokusiraju na ono što mogu kontrolisati u njihovim životima. Oni znaju da jedino što mogu da kontrolišu je njihov stav.

5. Oni ne teže da zadovolje želje i zamisli drugih ljudi

Mentalno jaki ljudi prepoznaju da oni ne treba da ugađaju svima svo vreme. Oni se ne boje da kažu „NE“ i da se zauzmu za svoj stav kada je to potrebno. Nastoje da ostvare svoje ciljeve i zauzmu se za sebe a istovremeno da budu ljubazni, fer i poštuju prava drugih ljudi.

6. Oni se ne boje da preuzmu proračunate rizike

Oni ne preuzimaju nesmotrene ili budalaste rizike, ali preuzimaju kalkulisane rizike. Mentalno jaki ljudi provode vreme vagajući rizike i koristi pre donošenja velike odluke, oni su u potpunosti upoznati sa potencijalnim nedostacima pre nego što preduzmu akciju.

7. Oni ne razmišljaju previše o prošlosti

Mentalno jaki ljudi ne gube vreme zadržavajući se na prošlosti i želeći da stvari budu drugačije. Oni priznaju svoju prošlost i izvlače pouke i lekcije iz prošlosti. Međutim, oni ne oživljavaju stalno loša iskustva iz prošlosti ili maštaju o slavnim danima u budućnosti. Umesto toga, žive u sadašnjosti i planiraju budućnost.

8. Oni ne prave iste greške iznova i iznova

Mentalno jaki ljudi prihvataju odgovornost za svoje ponašanje i uče iz svojih prethodnih grešaka. Kao rezultat toga, oni ne ponavljaju te greške iznova i iznova. Umesto toga, nastavljaju svoj put i donose bolje odluke u budućnosti.

9. Oni ne zavide drugim ljudima na njihovom uspehu

Mentalno jaki ljudi mogu ceniti i poštovati uspehe drugih ljudi u životu. Oni ne osećaju ljubomoru i ne osećaju se prevarenim kada ih drugi nadmaši. Umesto toga, priznaju da uspeh dolazi napornim radom, a oni su spremni da naporno rade za svoju šansu za uspeh.

10. Oni ne odustaju posle prvog neuspeha

Mentalno jaki ljudi ne vide neuspeh kao razlog da se odreknu svog cilja. Umesto toga, koriste neuspeh kao priliku za razvoj i poboljšanja. Oni su spremni da pokušavaju sve dok ne ostvare svoj san.

11. Oni se ne boje da provode vreme sami

Mentalno jaki ljudi mogu tolerisati da budu sami i oni se ne plaše tišine. Ne plaše se da budu sami sa svojim mislima i koriste predahe da budu produktivni. Oni uživaju u samoći.

12. Oni ne očekuju brze rezultate i uspeh preko noći

Bilo da se radi na poboljšanju svog zdravlja ili dobijanju novog posla, mentalno jaki ljudi ne očekuju brze rezultate. Umesto toga, oni usavršavaju svoje veštine i čine stvari najbolje što mogu i prihvataju da je za prave i velike promene potrebno vreme.

Izvor: mreznimarketing.rs

Zaboravite prošlost i krenite napred

Podsvest je nalik na banku. Neka vrsta univerzalne finansijske institucije. Sve što u nju položite, odnosno utisnete, ona će uvećati i umnožiti.

Pre ili kasnije ćete doći do tačke u kojoj ćete želeti da uradite nešto veće i bolje nego što ste to ikada uradili. Kada to shvatite bićete obeshrabrivani od strane onih osoba u vašem okruženju koje vas najbolje poznaju i te osobe će vam reći da je plan koji imate budalast ili izvan vaše moći da ga sprovedete. 

Naićićete na više ljudi koji su spremni da vas obore obeshrabrivanjem, nego na one koji su sa vama na istoj talasnoj dužini i koji će biti spremni da vam pomognu. Najbolji način da izbegnete takva obeshrabrenja je da imate poverenje samo u one ljude koji će imati naklonost za vaš cilj, kao i razumevanje vaših mogućnosti. U suprotnom, zadržite vaše planove za sebe, neka govore vaša dela a ne reči. Usvojite moto dela a ne reči. To je dobar moto za svakoga.

Možda si čovek sa velikom idejom i razmišljaš o njoj veoma dugo. Možda imaš i eksperimentalni plan ili si ga već razradio na papiru, ali nisi još uvek ništa preduzeo s tim. Mogući razlog nedelovanja jeste nedostatak samopouzdanja. Možda nije u tvom najboljem interesu da preceniš svoje sposobnosti, ali je, u svakom slučaju bolje nego da ih potceniš. Jer, ako postaviš veliki cilj, a ostvariš samo deo tog cilja, tada ćeš još uvek imati nešto što bi trebalo ostvariti. Reci glasno: "Draga prošlosti hvala na svim preprekama i greškama koje sam pravio. 
 Draga budućnosti sada sam spreman!"

Prvi korak ka bogatstvu - ŽELJA! Moć misli stvara bogatstvo

Shvatio sam da nisam, kao što većina Afrikanaca veruje, žrtva životnih okolnosti, već da sam njihov gospodar.

-         Legson Keira

Gde jesi i šta hoćeš nije isto

 Kao dečaku, Legsonu Keiru je bilo lako da sažaljeva samog sebe i veruje da ga je to što živi u afričkom Niasalendu (sada Malavi) osudilo na život pun želja. 

            Onda je u nekom udžbeniku pročitao o Abrahamu Linkolnu, siromašnom čoveku koji je izrastao u velikana nakon što se izdigao iznad svog porekla. „Nisam ni sanjao da postoji takva osoba koja je siromašnija od mene“, napisao je kasnije Legson, „koja je ipak za svog života postigla mnogo više i iznad snage moje ambicije“. Legson je odlučio da i on, takođe, želi da služi čovečanstvu, da donese promenu. Bilo mu je jasno da postoji samo jedan način da ostvari svoj cilj – ode u Ameriku i tamo stekne obrazovanje.

 

Polazak na put

            Bez obzira na to što nije imao novca, veze i što je imao bedno obrazovanje, 1958. je krenuo na put u Ameriku. Njegov plan je bio da pešice ode do Egipta, bosonog, udaljenog nekih 4.800 km, a da onda smisli neki način da se ukrca na brod koji plovi za SAD. Jedino što je na svom putu posedovao bila ja Biblija, Poklonikovo putovanje, jedna sekirica, čista košulja, ćebe i hrana za pet dana.

            Naravno, nije imao novca da plati put do Amerike, niti je imao ideju koji bi koledž želeo da pohađa, čak nije znao ni da li će biti primljen u bilo koju školu. Međutim, glavu je ispraznio od svega, osim potrage za snom o sticanju obrazovanja.

            Nakon 5 dana pešačenja, preko nepristupačnog terena prešao je samo 40 km i ostao je bez hrane. Ali je i dalje nastavljao, ponekad pešačeći sa strancima, ali najčešće sam. Između njega i odredišta bilo je na stotine plemena koja su govorila više od 50 jezika, od kojih Legson nije znao nijedan. Ponekad je pronalazio posao i smeštaj, ali je često kampovao i sakupljao hranu. Kada bi mu bilo teško, ponavljao je svoj školski moto – pokušaću.

            U jednom trenutku se ozbiljno razboleo i dobio groznicu, a više puta je razmišljao o povratku kući. Svaki put kada bi se obeshrabrio čitao je svoje knjige i ponovo raspirivao svoju strast.

 

Odabira koledž

            Petnaest meseci nakon što je započeo svoje putovanje i stigao do Kampale u Ugandi, prešavši do take nekih 1.500 km. Tamo se neko vreme odmorio radeći različite poslove i uživajući u svojoj ljubavi prema knjigama u lokalnoj biblioteci. Jedna od tih knjiga bila je i pregled nižih koledža u Americi. Otvorio je knjigu i pogled mu je pao na Skagit veli koledž u državi Vašington. Odlučio je da je to mesto gde će ići u školu.

 

Dobija stipendiju

            Legson je pisao dekanu Skagita objasnivši mu svoju situaciju i raspitujući se za stipendiju. Dekan je bio toliko impresioniran odlučnošću mladog Afrikanca da mu je garantovao upis u školu, kao i stipendiju i posao kojim će otplatiti sobu i smeštaj.

            Pošto je bio uzbuđen zbog dobrih vesti Legson nije bio svestan prepreka koje stoje pred njim. Bio mu je potreban pasoš, ali da bi ga dobio trebala mu je krštenica, koju njegovi roditelji, budući nepismeni, nisu imali. A kao da to nije bilo dovoljno, takođe mu je bila potrebna povratna avionska karta pre nego što se prijavi za dobijanje vize.

            Bez dovoljno novca za hranu i smeštaj, Legson je nastavio, verujući da će se nekako snaći za novac. U međuvremenu se priča o njegovom neverovatnom putešestviju raširila i dok je stigao do Kartuma, Sudan, umoran, slab i gladan, saznao je da su studenti Skagita i lokalni meštani sakupili 650 dolara koji su mu bili potrebni i da su mu pronašli smeštaj u Vašingtonu.

 

Stigao je i uspeo

            U decembru 1960. više od dve godine pošto je započeo svoje pešačenje, Legson Keira je stigao u Skagit koledž, još uvek noseći sa sobom svoje dve zlatne knjige.

            Legson je diplomirao na koledžu i nastavio svoje obrazovanje, dobivši doktorsku titulu na Kembridž univerzitetu u Engleskoj, gde je kasnije postao profesor politikologije, kao i autor jedne autobiografske knjige Pokušaću (I Will Try, nije prevedena na srpski) i četiri ugledna romana.

Legson Keira je umro oktobra 2012. godine u Londonu. On je dokaz da SVE ŠTO ČOVEK ZAMISLI I U ŠTA MOŽE DA POVERUJE, ON TO MOŽE I DA OSTVARI!

Izvor: knjiga: Postanite ono za šta ste predodređeni, Brajan Souza.

Šta je suština uspeha?

Da bi videli kako rezultati proizlaze iz vaših aktivnosti, vašeg stava i vaše filozofije, potrebno je upamtiti tri ključne reči: analizirati, računati i meriti. Ako utvrdite da vam se rezultati koje imate ne dopadaju, postoje samo tri mesta na koja možete da usmerite pažnju, i to:

1. Vaša filozofija mora finije da se podesi.
2. Vaš stav mora da bude osnažen i
3. Vašoj disciplini potrebna je nova veština. I to je to. Aktivnosti, stav i filozofija stvaraju rezultate.

Rezultati

O rezultatima ja podučavam da život očekuje od vas da stvarate merljiv napredak u razumnom vremenskom periodu. Ali, ne možete pitati nikoga za rezultate svakih 5 minuta. To je isuviše brzo da bi se merilo. A ne možete čekati ni 5 godina, to je već predugo. U tako dugom vremenskom periodu, mnogo stvari može da pođe naopako.

Vizija: iz ničega u nešto

Kada sam gradio svoj prvi dom za svoju porodicu u Ajdahu, pre mnogo godina, pre nego što sam počeo sa gradnjom, poveo sam svoje prijatelje i kolege na svoj plac u turu razgledanja moje nove kuće. Da li je to moguće? Da li je moguće da povedete nekoga u razgledanje imaginarne kuće? I odgovor je:  „Da, naravno“. „Ovde se nalazi garaža za 3 automobila“, imao sam običaj da kažem, a moji prijatelji bi pogledali i rekli: „Da, u ovoj garaži će biti 3 automobila“. Zaista sam mogao da napravim to „živim“. Odveo bi ih na obilazak cele kuće… „Ovde je ognjište, pogledajte ova strana je od cigle, a ova od kamena.“ Mogao sam da napravim to stvarnim. „Pratite me kroz preostale delove kuće. Obratite pažnju na sliku koju imate ako gledate kroz prozor ovde u kuhinji, zar nije prelep pogled?“ Jednog  dana, toliko sam napravio kuću stvarnom da je moj prijatelj udario laktom o ognjište. Tako, prvi korak u pretvaranju ničega u nešto je da zamislite mogućnosti. Zamislite SVE mogućnosti. Jedan od razloga pohađanja seminara, predavanja, slušanja tekstova pesama ili slušanja mišljenja i izjava drugih je da dobijemo ideju mogućnosti; da nam pomogne da zamislimo i da vidimo potencijal.

Verovati

Ovde nailazimo na drugi korak u pretvaranju ničega u nešto: morate VEROVATI da ono što zamislite JESTE moguće za vas. Izjave poput: „Ako ja mogu, možete i vi“, često postanu podrška našem uverenju. I počnemo da verujemo. Prvo zamišljamo da je moguće. Potom, počnemo da verujemo da ono što je moguće uopšte, moguće je i za nas.

Možemo, takođe, da verujemo u naše sopstvene izjave. Evo primera šta vaše izjave mogu da vam poruče: „Uradio sam to jednom, mogu to ponovo da uradim“. Ako mi se to već desilo, vrlo je verovatno da će mi se desiti opet.“ Tako da mi ne verujemo samo u izjave drugih: „Ako ja mogu da uradim, možeš i ti. Ako ja mogu da se promenim, možeš i ti. Ako ja mogu da počnem ni od čega, možeš i ti. Ako ja mogu sve da preokrenem, možeš i ti sve da preokreneš.“ Možemo, dakle, da imamo podršku sopstvenih izjava, uverenja, ako smo bilo šta postigli ranije. „Ako smo uradili to jednom, uradićemo ponovo. Ako smo uspeli prošle godine, možemo da uspemo i ove.“ Ove dve vrste udruženih izjava veoma su moćne. Sada,  još uvek nemamo suštinu, iako je veoma blizu.

Šta je suština?

Još jednom, prvi korak je da zamislite mogućnosti. Drugi korak je da zamislite da ono što je moguće, moguće je i za vas. I ovde je ono što se naziva drugim korakom – vera. Zapravo, jedan pisac je rekao sledeće: „Vera je suština“. Interesantna reč: „suština“, moćna sposobnost da verujete da su mogućnosti moguće za vas. Ukoliko imate sposobnost da verujete da je vera suština,  onda suština ima značenje „deo stvarnosti“. Sada, to još nije „stvarno“, ali je toliko moćno da je veoma blizu da postane stvarno i tako je pisac rekao: „Vera je deo nečega, suština nečega“. Potom on to naziva dokazom, suštinom i dokazom. Teško je da „ništa“ nazivamo suštinom i dokazom. To je „ništa“ u smislu da ne može biti viđeno osim u unutrašnjem oku. Ne možete to da „držite“, zbog toga što JOŠ UVEK nije opipljivo. Ali je moguće da pretvorite ništa – posebno ideje i maštu, u nešto, ako verujete da je sada to moguće za vas. Ta suština i dokaz postaju toliko moćni da sada mogu da se pretvore u stvarnost.

(izvor: http://www.jimrohn.com/)

Lekcija morske školjke - Kako savladati teškoće

Kako i zašto dolazi do toga da školjka proizvodi biser?

Kao prvo, to je zrno peska koje je prodrlo u školjku i predstavlja teškoću za nju, smeta joj.
Ah – kaže ona sebi – kako se osloboditi ovoga? Grebe me, nagriza me. Šta da radim?
I evo je.  Sabira se, meditira… do dana kada shvati da se neće moći nikada osloboditi tog zrna peska, već da ga može obraditi na takav način da ono postane glatko, sjajno i oblo. I kada joj to uspe, ona je sretna.

– Ah, savladala sam jednu teškoću! – kaže sebi.

Hiljadama godina, biserna školjka uči čovečanstvo, ali mnogi ljudi još nisu shvatili lekciju.

Koja je to lekcija?

Da, ako uspemo obaviti naše teškoće i sve što nas nervira u svetlu, prozračnu i blagu materiju, imaćemo neprocenjivo bogatstvo. Zato već od danas, umesto da se žalite i nervirate u sebi ne preduzimajući ništa, potrudite se proizvesti tu izuzetnu i specijalnu materiju kojom ćete obaviti svoje teškoće.

Ovo je jedno od 115 „zlatnih pravila za svakodnevni život“ iz istoimene knjige Omrama Mikhael Ivanova (1900-1986), francuskog filozofa i pedagoga. 

Zanimljivo je da su sva njegova dela nastala na osnovu njegovih usmenih izlaganja.
Njegove lekcije su jednostavne, jasne i tople, a njegova pravila za svakodnevni život nas vraćaju u vreme kad su postojale i neke druge vrednosti osim materijalnih.

Tajna posebnih ključeva

Juče ste uspeli rešiti neki problem, ali evo danas je pred vama novi: vi nikako ne možete upotrebiti jučerašnje rešenje.
Ne možete sva vrata otvarati istim ključem. Isto tako i u psihičkom životu postoje različiti ključevi za različita vrata. Ako uvek želimo upotrebiti isti ključ, ostaćemo pred zatvorenim vratima.
Tri suštinska ključa su ljubav, mudrost i istina. Ljubav koja otvara srce, mudrost koja otvara razum i istina koja otvara volju. Kada treba rešiti neki problem, pokušajte sa različitim ključevima. Ako prvi ne otvori vrata, drugi sigurno hoće, samo budite istrajni.

Priča o kreativnom čoveku koji je uložio poslednjih 500 funti na džambo plakat kako bi dobio posao

Adam Pacitti 24-godišnjak je lagano postajao očajan. Želeo je posao u medijskoj produkciji, međutim, nije ga dobio. Nakon bezbroj odbijenica odlučio je da pokuša nešto potpuno drugačije. Istaknuti se pa čak i postati poznat po tome. Znao je da je riskantno, ali morao je morao da pokuša. 

Adam je potrošio poslednjih 500 funti na džambo plakat u Londonu koji glasi: "Potrošio sam svojih zadnjih 500 funti na ovaj billboard. Molim vas, dajte mi posao".

Uz to, Adam je snimio i video, koji se može nazvati i svojevrsnim životopisom. Svestan svojih mana ali i prednosti, našalio se s njima, ali i pokazao šta sve može da pruži. Iako se čini kao nešto što se lako može pretvoriti u smejuriju i kompletan promašaj, Adam je ipak bio taj koji se poslednji smejao. Za mesec dana dobio je 250 ponuda za posao iz različitih firmi, ispričao je za AOL Jobs.

"Na kraju sam imao 60 vrlo solidnih poslovnih ponuda, od marketinških do produkcijskih firmi."

Na kraju, odlučio je da prihvati posao u agenciji KEO Digital.

Osim produkcijskih kuća, poslove su mu ponudili i mesari i vodoinstalateri jer, kako je rekao u svom video snimku, prihvatio bi svašta.

Ova priča završila je sretno, no Adam nije jedini koji se istakao svojim pristupom. Prošle godine zamenik šerifa u Toledu, Brandon Stuard, platio je billboard sa životopisom svoje žene, koja je na kraju takođe dobila posao.

Šta kažu stručnjaci?

Sve više stručnjaka ističe da danas nije dovoljno poslati biografiju i CV, sediti kući i nadati se. To je početnička greška, tvrde. Potrebno je angažovati se na svim poljima, koristiti svu dostupnu tehnologiju, networking i biti uključen.

Adamova taktika

Pacitti nije platio billboard i nadao se najboljem. Iako zvuči vrlo jednostavno, marketinški je razradio celu priču. Proveo je dva i po meseca razrađujući priču i pripremajući kampanju. Na svom sajtu pripremio je materijale za novinare i medije koji su želeli da prate priču i da saznaju više o njemu.

Na kraju, završio je gotovo u svim britanskim dnevnim novinama, televizijskim emisijama i radio stanicama. Njegovu potragu za poslom ispitali su BBC, Sky News, Daybreak, Capital FM...

Pokazalo se da je kombinacija billboarda i vebsajta bila ključ njegovog uspeha. Na sajtu se mogla preuzeti slika billboarda visoke rezolucije što je novinarima olakšalo rad.

Privukao je pažnju svojom pričom. Prizvuk očaja svemu je dao dodatnu težinu i pažnju.

Na sajtu je takođe bila njegova biografija koji su mogli pogledati potencijalni poslodavci, ali i koristiti TV kuće.

Bio je ono što je - realan, nije se ulizivao i na kraju krajeva, štreberskog štiha, blesav i smešan. Sajt je izgledao isto tako, a Adam kaže da je to bilo nužno.
"Da je izgledao vrlo profesionalno, činilo bi se kao da to radi marketinška agencija. Pokazalo se da sam sposoban da sam promovišem sebe velikom broju ljudi za vrlo malo novca i popriličnu količinu medijske zainteresiranosti i pozornosti. To je danas deo mog portfolija. Sada držim i dosta govora o viralnom marketingu." - ispričao je.

Na kraju zaključuje:

"Mislim da su poslodavci siti gledanja u jedne te iste papire i u nekim slučajevima potrebno je da im neko privuče pažnju. Naravno, morate razviti priču i pronaći način na koji ćete to učiniti. No učinite to sa stilom i možda ćete i vi dobiti posao u ultra konkurentnom medijskom svetu - ili u mesari."

Nakon što je dobio posao, Adam je svima zahvalio - billboardom.