Zaboravite prošlost i krenite napred

Podsvest je nalik na banku. Neka vrsta univerzalne finansijske institucije. Sve što u nju položite, odnosno utisnete, ona će uvećati i umnožiti.

Pre ili kasnije ćete doći do tačke u kojoj ćete želeti da uradite nešto veće i bolje nego što ste to ikada uradili. Kada to shvatite bićete obeshrabrivani od strane onih osoba u vašem okruženju koje vas najbolje poznaju i te osobe će vam reći da je plan koji imate budalast ili izvan vaše moći da ga sprovedete. 

Naićićete na više ljudi koji su spremni da vas obore obeshrabrivanjem, nego na one koji su sa vama na istoj talasnoj dužini i koji će biti spremni da vam pomognu. Najbolji način da izbegnete takva obeshrabrenja je da imate poverenje samo u one ljude koji će imati naklonost za vaš cilj, kao i razumevanje vaših mogućnosti. U suprotnom, zadržite vaše planove za sebe, neka govore vaša dela a ne reči. Usvojite moto dela a ne reči. To je dobar moto za svakoga.

Možda si čovek sa velikom idejom i razmišljaš o njoj veoma dugo. Možda imaš i eksperimentalni plan ili si ga već razradio na papiru, ali nisi još uvek ništa preduzeo s tim. Mogući razlog nedelovanja jeste nedostatak samopouzdanja. Možda nije u tvom najboljem interesu da preceniš svoje sposobnosti, ali je, u svakom slučaju bolje nego da ih potceniš. Jer, ako postaviš veliki cilj, a ostvariš samo deo tog cilja, tada ćeš još uvek imati nešto što bi trebalo ostvariti. Reci glasno: "Draga prošlosti hvala na svim preprekama i greškama koje sam pravio. 
 Draga budućnosti sada sam spreman!"

Prvi korak ka bogatstvu - ŽELJA! Moć misli stvara bogatstvo

Shvatio sam da nisam, kao što većina Afrikanaca veruje, žrtva životnih okolnosti, već da sam njihov gospodar.

-         Legson Keira

Gde jesi i šta hoćeš nije isto

 Kao dečaku, Legsonu Keiru je bilo lako da sažaljeva samog sebe i veruje da ga je to što živi u afričkom Niasalendu (sada Malavi) osudilo na život pun želja. 

            Onda je u nekom udžbeniku pročitao o Abrahamu Linkolnu, siromašnom čoveku koji je izrastao u velikana nakon što se izdigao iznad svog porekla. „Nisam ni sanjao da postoji takva osoba koja je siromašnija od mene“, napisao je kasnije Legson, „koja je ipak za svog života postigla mnogo više i iznad snage moje ambicije“. Legson je odlučio da i on, takođe, želi da služi čovečanstvu, da donese promenu. Bilo mu je jasno da postoji samo jedan način da ostvari svoj cilj – ode u Ameriku i tamo stekne obrazovanje.

 

Polazak na put

            Bez obzira na to što nije imao novca, veze i što je imao bedno obrazovanje, 1958. je krenuo na put u Ameriku. Njegov plan je bio da pešice ode do Egipta, bosonog, udaljenog nekih 4.800 km, a da onda smisli neki način da se ukrca na brod koji plovi za SAD. Jedino što je na svom putu posedovao bila ja Biblija, Poklonikovo putovanje, jedna sekirica, čista košulja, ćebe i hrana za pet dana.

            Naravno, nije imao novca da plati put do Amerike, niti je imao ideju koji bi koledž želeo da pohađa, čak nije znao ni da li će biti primljen u bilo koju školu. Međutim, glavu je ispraznio od svega, osim potrage za snom o sticanju obrazovanja.

            Nakon 5 dana pešačenja, preko nepristupačnog terena prešao je samo 40 km i ostao je bez hrane. Ali je i dalje nastavljao, ponekad pešačeći sa strancima, ali najčešće sam. Između njega i odredišta bilo je na stotine plemena koja su govorila više od 50 jezika, od kojih Legson nije znao nijedan. Ponekad je pronalazio posao i smeštaj, ali je često kampovao i sakupljao hranu. Kada bi mu bilo teško, ponavljao je svoj školski moto – pokušaću.

            U jednom trenutku se ozbiljno razboleo i dobio groznicu, a više puta je razmišljao o povratku kući. Svaki put kada bi se obeshrabrio čitao je svoje knjige i ponovo raspirivao svoju strast.

 

Odabira koledž

            Petnaest meseci nakon što je započeo svoje putovanje i stigao do Kampale u Ugandi, prešavši do take nekih 1.500 km. Tamo se neko vreme odmorio radeći različite poslove i uživajući u svojoj ljubavi prema knjigama u lokalnoj biblioteci. Jedna od tih knjiga bila je i pregled nižih koledža u Americi. Otvorio je knjigu i pogled mu je pao na Skagit veli koledž u državi Vašington. Odlučio je da je to mesto gde će ići u školu.

 

Dobija stipendiju

            Legson je pisao dekanu Skagita objasnivši mu svoju situaciju i raspitujući se za stipendiju. Dekan je bio toliko impresioniran odlučnošću mladog Afrikanca da mu je garantovao upis u školu, kao i stipendiju i posao kojim će otplatiti sobu i smeštaj.

            Pošto je bio uzbuđen zbog dobrih vesti Legson nije bio svestan prepreka koje stoje pred njim. Bio mu je potreban pasoš, ali da bi ga dobio trebala mu je krštenica, koju njegovi roditelji, budući nepismeni, nisu imali. A kao da to nije bilo dovoljno, takođe mu je bila potrebna povratna avionska karta pre nego što se prijavi za dobijanje vize.

            Bez dovoljno novca za hranu i smeštaj, Legson je nastavio, verujući da će se nekako snaći za novac. U međuvremenu se priča o njegovom neverovatnom putešestviju raširila i dok je stigao do Kartuma, Sudan, umoran, slab i gladan, saznao je da su studenti Skagita i lokalni meštani sakupili 650 dolara koji su mu bili potrebni i da su mu pronašli smeštaj u Vašingtonu.

 

Stigao je i uspeo

            U decembru 1960. više od dve godine pošto je započeo svoje pešačenje, Legson Keira je stigao u Skagit koledž, još uvek noseći sa sobom svoje dve zlatne knjige.

            Legson je diplomirao na koledžu i nastavio svoje obrazovanje, dobivši doktorsku titulu na Kembridž univerzitetu u Engleskoj, gde je kasnije postao profesor politikologije, kao i autor jedne autobiografske knjige Pokušaću (I Will Try, nije prevedena na srpski) i četiri ugledna romana.

Legson Keira je umro oktobra 2012. godine u Londonu. On je dokaz da SVE ŠTO ČOVEK ZAMISLI I U ŠTA MOŽE DA POVERUJE, ON TO MOŽE I DA OSTVARI!

Izvor: knjiga: Postanite ono za šta ste predodređeni, Brajan Souza.

Šta je suština uspeha?

Da bi videli kako rezultati proizlaze iz vaših aktivnosti, vašeg stava i vaše filozofije, potrebno je upamtiti tri ključne reči: analizirati, računati i meriti. Ako utvrdite da vam se rezultati koje imate ne dopadaju, postoje samo tri mesta na koja možete da usmerite pažnju, i to:

1. Vaša filozofija mora finije da se podesi.
2. Vaš stav mora da bude osnažen i
3. Vašoj disciplini potrebna je nova veština. I to je to. Aktivnosti, stav i filozofija stvaraju rezultate.

Rezultati

O rezultatima ja podučavam da život očekuje od vas da stvarate merljiv napredak u razumnom vremenskom periodu. Ali, ne možete pitati nikoga za rezultate svakih 5 minuta. To je isuviše brzo da bi se merilo. A ne možete čekati ni 5 godina, to je već predugo. U tako dugom vremenskom periodu, mnogo stvari može da pođe naopako.

Vizija: iz ničega u nešto

Kada sam gradio svoj prvi dom za svoju porodicu u Ajdahu, pre mnogo godina, pre nego što sam počeo sa gradnjom, poveo sam svoje prijatelje i kolege na svoj plac u turu razgledanja moje nove kuće. Da li je to moguće? Da li je moguće da povedete nekoga u razgledanje imaginarne kuće? I odgovor je:  „Da, naravno“. „Ovde se nalazi garaža za 3 automobila“, imao sam običaj da kažem, a moji prijatelji bi pogledali i rekli: „Da, u ovoj garaži će biti 3 automobila“. Zaista sam mogao da napravim to „živim“. Odveo bi ih na obilazak cele kuće… „Ovde je ognjište, pogledajte ova strana je od cigle, a ova od kamena.“ Mogao sam da napravim to stvarnim. „Pratite me kroz preostale delove kuće. Obratite pažnju na sliku koju imate ako gledate kroz prozor ovde u kuhinji, zar nije prelep pogled?“ Jednog  dana, toliko sam napravio kuću stvarnom da je moj prijatelj udario laktom o ognjište. Tako, prvi korak u pretvaranju ničega u nešto je da zamislite mogućnosti. Zamislite SVE mogućnosti. Jedan od razloga pohađanja seminara, predavanja, slušanja tekstova pesama ili slušanja mišljenja i izjava drugih je da dobijemo ideju mogućnosti; da nam pomogne da zamislimo i da vidimo potencijal.

Verovati

Ovde nailazimo na drugi korak u pretvaranju ničega u nešto: morate VEROVATI da ono što zamislite JESTE moguće za vas. Izjave poput: „Ako ja mogu, možete i vi“, često postanu podrška našem uverenju. I počnemo da verujemo. Prvo zamišljamo da je moguće. Potom, počnemo da verujemo da ono što je moguće uopšte, moguće je i za nas.

Možemo, takođe, da verujemo u naše sopstvene izjave. Evo primera šta vaše izjave mogu da vam poruče: „Uradio sam to jednom, mogu to ponovo da uradim“. Ako mi se to već desilo, vrlo je verovatno da će mi se desiti opet.“ Tako da mi ne verujemo samo u izjave drugih: „Ako ja mogu da uradim, možeš i ti. Ako ja mogu da se promenim, možeš i ti. Ako ja mogu da počnem ni od čega, možeš i ti. Ako ja mogu sve da preokrenem, možeš i ti sve da preokreneš.“ Možemo, dakle, da imamo podršku sopstvenih izjava, uverenja, ako smo bilo šta postigli ranije. „Ako smo uradili to jednom, uradićemo ponovo. Ako smo uspeli prošle godine, možemo da uspemo i ove.“ Ove dve vrste udruženih izjava veoma su moćne. Sada,  još uvek nemamo suštinu, iako je veoma blizu.

Šta je suština?

Još jednom, prvi korak je da zamislite mogućnosti. Drugi korak je da zamislite da ono što je moguće, moguće je i za vas. I ovde je ono što se naziva drugim korakom – vera. Zapravo, jedan pisac je rekao sledeće: „Vera je suština“. Interesantna reč: „suština“, moćna sposobnost da verujete da su mogućnosti moguće za vas. Ukoliko imate sposobnost da verujete da je vera suština,  onda suština ima značenje „deo stvarnosti“. Sada, to još nije „stvarno“, ali je toliko moćno da je veoma blizu da postane stvarno i tako je pisac rekao: „Vera je deo nečega, suština nečega“. Potom on to naziva dokazom, suštinom i dokazom. Teško je da „ništa“ nazivamo suštinom i dokazom. To je „ništa“ u smislu da ne može biti viđeno osim u unutrašnjem oku. Ne možete to da „držite“, zbog toga što JOŠ UVEK nije opipljivo. Ali je moguće da pretvorite ništa – posebno ideje i maštu, u nešto, ako verujete da je sada to moguće za vas. Ta suština i dokaz postaju toliko moćni da sada mogu da se pretvore u stvarnost.

(izvor: http://www.jimrohn.com/)

Lekcija morske školjke - Kako savladati teškoće

Kako i zašto dolazi do toga da školjka proizvodi biser?

Kao prvo, to je zrno peska koje je prodrlo u školjku i predstavlja teškoću za nju, smeta joj.
Ah – kaže ona sebi – kako se osloboditi ovoga? Grebe me, nagriza me. Šta da radim?
I evo je.  Sabira se, meditira… do dana kada shvati da se neće moći nikada osloboditi tog zrna peska, već da ga može obraditi na takav način da ono postane glatko, sjajno i oblo. I kada joj to uspe, ona je sretna.

– Ah, savladala sam jednu teškoću! – kaže sebi.

Hiljadama godina, biserna školjka uči čovečanstvo, ali mnogi ljudi još nisu shvatili lekciju.

Koja je to lekcija?

Da, ako uspemo obaviti naše teškoće i sve što nas nervira u svetlu, prozračnu i blagu materiju, imaćemo neprocenjivo bogatstvo. Zato već od danas, umesto da se žalite i nervirate u sebi ne preduzimajući ništa, potrudite se proizvesti tu izuzetnu i specijalnu materiju kojom ćete obaviti svoje teškoće.

Ovo je jedno od 115 „zlatnih pravila za svakodnevni život“ iz istoimene knjige Omrama Mikhael Ivanova (1900-1986), francuskog filozofa i pedagoga. 

Zanimljivo je da su sva njegova dela nastala na osnovu njegovih usmenih izlaganja.
Njegove lekcije su jednostavne, jasne i tople, a njegova pravila za svakodnevni život nas vraćaju u vreme kad su postojale i neke druge vrednosti osim materijalnih.

Tajna posebnih ključeva

Juče ste uspeli rešiti neki problem, ali evo danas je pred vama novi: vi nikako ne možete upotrebiti jučerašnje rešenje.
Ne možete sva vrata otvarati istim ključem. Isto tako i u psihičkom životu postoje različiti ključevi za različita vrata. Ako uvek želimo upotrebiti isti ključ, ostaćemo pred zatvorenim vratima.
Tri suštinska ključa su ljubav, mudrost i istina. Ljubav koja otvara srce, mudrost koja otvara razum i istina koja otvara volju. Kada treba rešiti neki problem, pokušajte sa različitim ključevima. Ako prvi ne otvori vrata, drugi sigurno hoće, samo budite istrajni.